RAZGOVOR S POVODOM: DRAGANA ILIĆ

ŠTA MISLITE O?

NI: Šta Vas je zainteresovalo i nadahnulo za nauku?

Teško je izdvojiti samo jednu stvar, ali jedna od njih je svakako sam proces istraživanja i dolaženja do novih saznanja. Posebno u astrofizici je to jako uzbudljivo budući da je predmet istraživanja neshvatljivo daleko i niko nikada nije direktno video ništa od toga. Osim naravno kamenja sa Meseca i meteorita koje sakupljamo na površini Zemlje. To daje neopisivu čar našim istraživanjima jer uspevamo da reprodukujemo sliku svemira koristeći različite metode, koje su neophodne da steknete ispravnu sliku. Na primer i posmatranja Sunčevog optičkog zračenja kao i detekcija elementarnih čestica neutrina sa Sunca su neophodna da objasnite kako Sunce zaista proizvodi svoju energiju. Ilustracije radi zamislite da slažete slagalicu ali svaki pojedinačan deo slagalice je i različite forme i materijala, i na prvi pogled izgleda kao da se ništa jedno sa drugim ne uklapa, a vi morate da pronađete način kako da sve ipak spojite. I kada jednom uspete, pri čemu ste i dobili fantastičnu sliku i smislili nekoliko sjajnih metoda povezivanja delova slagalice, zaista imate neponovljiv i moćan osećaj. Naravno, dopadao mi se uvek svemir i proces dobijanja informacije sa nebeskih tela, stoga se i danas dosta bavim samim eksperimentom, što je u astrofizci posmatranje teleskopom.

Inače se bavim istraživanjima velikih galaksija, koje u svom jezgru imaju aktivnu supermasivnu crnu rupu, i stoga se nazivaju “aktivna galaktička jezgra”. Aktivnost se ogleda u tome što postoji velika količina gasa u okolini crne rupe koja upada u nju pod dejstvom gravitacije u procesu akrecije, slično kao što voda otiče u slivniku. Akrecija gasa u crnu rupu dovodi do fantastičnih posmatračkih fenomena, čijim proučavanjem možemo da reprodukujemo šta se zapravo dešava u centrima galaksija, što je važno za razumevanje nastanka i evolucije galaksija, osnovnih gradivnih elemenata Univerzuma. Za svoja istraživanja koristim spektre dobijene različitim optičkim teleskopima širom sveta.

NI: Da li Vam je rad nekog naučnika/istraživača bio inspiracija za Vaš naučno-istraživački rad?

Odgovor je definitivno da. Naravno da su mi inspiracija poznati veliki naučnici i naučnice, na primer Vera Rubin, koja je svojim istraživanjima rotacije spiralnih galaksija pokazala da postoji neka nedostajuća materija, koju i dalje poznajemo kao tamnu materiju. Ili Jocelyn Bell koja je doprinela otkriću pulsara ali nije dobila najveće priznanje za to, i ceo život se bori za bolje pozicije žena u nauci, postižući istovremeno fantastične rezultate i u nauci. Ipak za moj naučni rad i razvoj, moram da izdvojim svoje lične mentore, a to su Luka Č. Popović, sa Astronomske opservatorije u Beogradu koji je i redovni profesor kod vas u Banja Luci, i Alla I. Shapovalova, naučnica sa Specijalne astrofizičke opservatorije na Kavkazu. Oboje su me naučili svemu što danas znam kada su u pitanju spektri galaksija, posebno Alla koja mi je otkrila mnoge tajne posmatranja, i dala mi neverovatan podstrek i podršku da nastavim da se bavim naukom i spektroskopijom. Neizmerno sam joj zahvalna na toplim rečima i strpljenju koje je pokazivala tokom našeg dugogodišnjeg rada.

NI: Kako zainteresovati mlade u (BiH/Srbija) za nauku i istraživanje?

Ovo što vi radite je dobar način. Prikazati život i rad naučnika kroz kratke lične razgovore je odličan put. Smatram da mladi ljudi praktično i ne poznaju zanimanje naučnika i mogućnosti koje ono pruža, a i postoje mnoge predrasude o naučnicima. Međutim bavljenje naukom, pa makar i samo na osnovnim studijama ili na doktorskim studijama, tokom kojih se možete uhvatiti u koštac sa pravim istraživanjima, razvija zdravo kritično razmišljanje koje vam je neophodno u svim ostalim profesijama, a i svakodnevnom životu.

NI: Na šta ste najviše ponosni u svom radu?

Najviše sam ponosna na studente. Desilo mi se par puta da na velikim svetskim naučnim konferencijama sretnem svoje studente, koji su nastavili da se bave naukom i da budu jako uspešni i u nauci i u životu. Slušajući njihova naučna izlaganja, osećala sam zaista veliki ponos i zadovoljstvo. I ne samo na konferencijama i u naučnom svetu, bivše studente srećem i u ostalim sferama života. Uvek se obradujete kada vas prepoznaju i ispričaju nešto što im je ostalo sa studija. Sve to mi zaista daje veliki podstrek da nastavim da radim na univerzitetu i da radim na poboljšanju nastave i rada sa studentima.

NI: Anegdota iz profesionalnog života?

Naša profesija je vrlo dinamična, uzbudljiva, sa puno putovanja, upoznavanja ljudi iz celog sveta, raznovrsnih aktivnosti, stoga imamo puno zanimljivih priča. Najviše volim da prepričavam dogodovštine vezane za posmatranja na teleskopima. Jednom smo imali praksu sa studentima na teleskopu Astronomske stanice Vidojevica, koja se nalazi pored Prokuplja u Srbiji. Ideja nam je bila da posmatramo vrlo aktuelne i tek detektovane “nove” zanimljive objekte, koje su automatizovani veliki pregledi neba detektovali ili kao potpuno nove objekte ili kao nebeska tela koja su drastično promenila svoj sjaj. Ovi pregledi neba na taj način daju signal drugim opservatorijama širom sveta da obrate pažnju na te objekte i da ih ako su u mogućnosti posmatraju.

Važno je napomenuti da pošto se takvi objekti nalaze u katalogu kao “novi”, već je urađena provera da to nisu neki poznati objekti. Na primer, obično se proverava da to nisu objekti iz Sunčevog sistema koji drastično menjaju svoj položaj tokom kratkih vremenskih intervala ili neke promenjive zvezde. Mi smo tom prilikom izabraili od nekoliko jedan od sjajnijih “novih” objekata koji je bio vidljiv iznad planine Vidojevica, i koji smo posmatrali to isto veče. Zaista na tim koordinatama se nalazio taj vrlo sjajan tačkasti objekat, I naše uzbuđenje oko novog otkrića je počinjalo da raste. Proveravajući kataloge različitih neobičnih objekata (promenjivih zvezda, galaksija, eksplodirajućih zvezda) nismo pronalazili ništa na tom položaju, počeli smo svi zajedno da smišljamo teorije o egzotičnim i retko viđenim fenomenima, I već smo sanjarili o naučnom radu u Nature magazinu, gde bi kao autori bili potpisani svi studenti sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, koji su učestvovali na toj praksi. U jednom trenutku naš iskusni kolega posmatrač, koji je i radio na tom projektu automatizovane detekcije novih objekata, se dosetio da mi ipak proverimo da li je to objekat iz Sunčevog sistema, budući da je jako sjajan. I na našu žalost, ali veliko iznenađenje, ispostavilo se da je objekat zapravo jedan asteroid, i to ne bilo koji nego asteroid po nama svima poznatiom imenu: Croatia. To je naravno izazvalo veliki smeh kod svih, jer naš veliki naučni rad u Nature-u dobija jedan šaljiv (izvinjavam se što malo zvuči politički, ali to mi nije namera) naziv “Srbi otkrivaju Hrvatsku”. Mi smo naravno odmah pisali kolegama koji upravljaju tim projektom automatske pretrage neba za novim objektima i administracijom pratećih kataloga, da im ukažemo na grešku, koji su nam i odgovorili da im se to prosto provuklo. Naučili smo svi jednu važnu lekciju, morate sve što radite u nauci proveravati više puta, čak i ono što je već utvrđeno od strane drugih naučnika.

NI: Šta izdvajate kao najbolje/najvažnije u vezi Vašeg posla?

Opet ne mogu samo jednu stvar da izdvojim. Dinamičnost, kreativnost, samostalnost, otvorenost. Mada prvo što bih izdvojila što meni strašno odgovara je raznovrsnost posla, i mogućnost da se bavite različitim stvarima.

Kao univerzitetski profesor na prvom mestu mi se nalazi nastava i rad sa studentima, a potom naučno istraživanje. Međutim pored toga imamo priliku I mogućnost da se uhvatimo u koštac i sa drugim stvarima, od promocije nauke do organizacije naučnih konferencija. Meni omiljena stvar pored nauke i nastave je popularizacija nauke, koju možete raditi na mnogo kreativnih načina. Na primer snimanje emisija, pisanje članaka, smišljanje i realizacija izložbi, radionice sa decom, organizacije takmičenja, i drugo.

NI: Koji su vaši planovi za budućnost?

Nastavljam da se bavim naukom i edukacijom. Trenutno sam vanredni profesor na Katedri za astronomiju, koja je deo Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Imam par studenata na doktorskim studijama, i želja mi je da im se maksimalno posvetim kako bi se razvili u dobre i samostalne naučnike/ce.

Posebno me zanima razvoj profesionalne posmatračke astronomije u Srbiji, stoga mi je jedan od primarnih fokusa obuka studenata za rad sa teleskopima, i da na taj način im razvijem ljubav prema instrumentima i posmatranjima, koja mogu biti vrlo iscrpljujuća. Na primer jedna posmatračka noć počinje sa pripremama tokom sumrakom i traje do zore, što je u zimskim noćima oko 12h konstantnog rada. Mi se svi bavimo astrofizikom jer želimo da razumemo kako i zašto se dešavaju sve pojave na nebu, od Sunčevog sistema do najudaljenijih galaksija. Mnogi ne shvataju da nam je odlično poznavanje posmatračkih instrumenata – teleskopa i detektora, kao i samog procesa posmatranja, neophodno za dobijanje kvalitetnih astronomskih slika i njihovu ispravnu interpretaciju.

NI: Da li se u slobodno vrijeme bavite nekom drugom disciplinom, zanimljivim hobijem?

Na žalost imam jako malo slobodnog vremena, koje uglavnom provodim sa porodicom i prijateljima, a svašta bih nešto još radila: od gajenja biljaka, pravljenja sira, do slaganja slagalica od minimum hiljadu komada. U principu nemam neki specifičan i samo jedan hobi, i uspevam da radim i druge stvari osim nauke, mada najviše od svega volim da putujem sa porodicom i prijateljima.

NI: Vaš savjet budućim naučnicima i istraživačima?

Verujte u sebe i budite istrajni. To naravno zvuči lako kada se kaže, a i vrlo je izvikana fraza, ali zaista je tako. Nije lako baviti se naukom jer nagrada, zadovoljstvo i samoostvarenje ne dolaze lako, pa je teško pronaći motivaciju za rad, posebno kada izostaje podrška starijih kolega i koleginica. Želela bih posebno da se obratim naučnicama, ženama koje tek studiraju ili planiraju da se bave naukom. Danas iako živimo u društvu u kojem je položaj žena mnogo bolji i u kojem se žene nalaze i na visokim pozicijama i u privatnom i u društvenom sektoru, situacija u nauci je na žalost drugačija. Teško je balansirati istraživanjima, porodicom, očekivanjima kolega i prijatelja, i boriti se sa predrasudama. Posebno je to izraženo u ovim takozvanim tvrđim naukama kao što su astrofizika, matematika i računarstvo, gde je procenat naučnica najmanji. Stoga samo hrabro i ne obazirite se!