RAZGOVOR S POVODOM: SAŠA ISKRIĆ I JANEZ VIZJAK
KO SU SAŠA ISKRIĆ I JANEZ VIZJAK?
Janez Vizjak i Saša Iskrić, članovi aerofoto tima KAP Jasa iz Ljubljane, bave se aerofotografijom, ali na malo neobičan način. Njihove kamere lete uz pomoć – zmaja.U svetu brzine, tehnologije i digitalizacije takvo “analogno” letenje je jako retro, pomalo djetinjasto (u najboljem smislu te reči) i zenovsko. Ali iza njega stoji ona besmrtna, klasična želja po drukčijem pogledu na svet, želja koja je več milenijama motor našeg razvoja. Pogled sa visine otkriva nam stvari, koje su našim očima sakrivene. A širenje pogleda je u samom srcu i nauke i umetnosti. Razgovarali smo o ovom drugačijem zanimanju, nauci, Noći istraživača…
ŠTA MISLITE O?
Bavite se specifičnim “zanimanjem”. Objasnite nam detaljnije o čemu se radi.
Bavimo se aerofotografijom na vrlo prirodan, organski način: kameru dignemo u nebo vetrom, fiksiranu na vrpcu zmaja. Tako dobijene fotografije onda imaju najmanje dve funkcije: prva je umjetnička (pošto je svet gledan odozgo stvarno lep), a druga je naučna (u najširem smislu te reči). Gde god trebaju zračne snimke – biologija, ekologija, arheologija itd. – zmaj predstavlja odličnu alternativu, jer je, ako ga usporedimo sa dronom, prirodan, tih, leti više vremena, može da digne nekoliko kilograma opreme – i puno puno je jeftiniji. Dodatna privlačnost fotografiranja sa zmajem jest u inherentnoj nepredvidljivosti njegovog letenja – nikad u stvari neznaš, šta si ‘uhvatio’, prepušten na milost ili nemilost vetra. To na neki način daje utisak još prisnijeg kontakta s prirodom, sa ‘elementima’.
Kada govorimo o nauci, koliko je ona, po vama, važna?
Nauka je u stvari opis našeg sveta, koji je (i bit će) sve tačniji i sve detajlniji. Umeti – i razumeti! – kako funkcioniše svet od izuzetne je važnosti ne samo da preživimo, nego da živimo ko ljudi, sa celim našim bićem. Nauka nadgrađuje i dopunjuje intrinzičnu lepotu sveta – zbog nje su zvezde u stvari još lepše – i govori nam da baš ništa nije bezveze u na toliko različitih i iznenađujučih načina povezanom univerzumu. Hodajte otvorenih očiju i dotaknite se rukama svega.
Šta za vas predstavlja “Evropska Noć istraživača”?
ENI je iznimna prilika da se nauka demistificira, demokratizira i osmisli – i da se onoj bazičnoj radoznalosti prizna iznimno mesto u našim životima. Radoznalost, ta kamen temeljac ljudskog bića, je veština koja se mora trenirati, koju treba uzgajati i čuvati, a istraživanje – bilo čega! – je najbolji (i možda jedini) način ne samo za nahraniti tu radoznalost, nego i omogućiti joj da raste. Deca to dobro znaju i oni su prirodni eksperimentatori. Zato na neki način Noć istraživača više treba odraslim ljudima, kojima se radoznalost pripitomila, prizemljila i zaspala, da svoju radoznalost nauče da ponovo leti.
Čime ćete se predstaviti banjalučkoj publici?
Prvo ćemo demonstrirati fotografiranje uz pomoć zmaja kod Kastela – možda i prenosom u živo sa kamere na zmaju – a sledeći dan imamo kratku prezentaciju primene zmajske aerofotografije u arheologiji (kako je zmaj otkrio potencialno arheološko nalazište iz kasnog gvozdenog doba i ranog Rimskog imperija).
Vaš savjet mladim ljudima, prioritetno, mladim naučnicima?
Hodajte otvorenih očiju i dotaknite se rukama svega. Uvek si postavljajte pitanja o svemu što vidite i osjetite – “Zašto je to tako?” “Zbog čega se to desilo?”. Svet je jako interesantan, ispod svakog kamena krije se nešto i svaka opruga jest prilika za eksperiment.